Gruzija: Gubitak iluzija i razočarenje u ’revoluciju ruža’

Navršilo se sedam godina od revolucije ruža u Gruziji. U novembru 2003. godine ona je dovela do hitne ostavke predsednika Eduarda Ševernadzea i dolaska na vlast Mihaila Saakašvilija. Za ove godine Gruzija je prošla težak put od kolosalnih nada, vezanih za revoluciju, do gubitka svih iluzija i potpunog razočaranja u režim Saakašvilija.

Nino Burdžanadze, ranije Saakašvilijev saradnik i predsednik parlamenta, a sada jedan od lidera gruzijske opozicije na sledeći način rezimirala je rezultate revolucije ruža u intervjuu za ruski list Vremja novostej.

- Neispunjena obećanja data narodu, u zemlji nema realne demokratije, slobode medija i pravosuđa, elita je korumpirana. Od tri miliona ljudi koji žive u Gruziji, 1,8 miliona živi u uslovima siromaštva. Zato ni o kakvim reformama i probojima ne može da se govori, smatra Burdžanadze.

Uporedo sa razočaranjem raste i revidiranje ocene revolucije ruža. Ako su je ranije predstavljali kao izraz protesta narodnih masa, sada je nazivaju državnim udarom. Šalva Natelašvili, lider opozicione Laburističke stranke Gruzije, između ostalog smatra da je revolucija ruža bila planirana i finansirana od strane američkih političkih institucija, zbog čega je na vlast došao aktuelni predsednik Mihail Sakašavili. Natelašvili je saopštio o nameri laburista da formiraju javnu komisiju za istragu državnog udara 2003. godine.

- „Istražna javna komisija koja će biti formirana na našu inicijativu, istraživaće sve okolnosti državnog udara, posle kojeg su na vlast došli avanturisti. Uz njihovu pomoć Gruzija je razbijena i rasturena. Bez proučavanja uzroka koji izazivaju dolazak političara sličnih Saakašviliju i drugima, obavezno će se ponoviti neka nova plišana revolucija sa drugim nazivom. Tim pre što su dirigenti i producenti koji sede u Vašingtonu spremni, imenuju nove opozicione lidere i opozicione partije, stvaraju, osigravaju, izvode anketiranja visokih rejtinga tih subjekata.“

Dodajte tome avanturističku spoljnu politiku koja se pretvorila u avgustu 2008. u agresiju protiv Južne Osetije. Rezultat je bio neverovatan poraz Gruzije i proglašavanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije.

To što je Gruziji doneo režim Saakašvilija, može se oceniti znakom minus, smatra zamenik direktora Instituta za zemlje ZND Vladimir Žarihin, i dodaje: „Minus za zemlju, za perspektivu zemlje, za njene stanovnike.“

Gruzija danas ostaje jedan od poslednjih bastiona hladnog rata, smatra bivši predsednik gruzijskog parlamenta, a sada jedan od lidera opozicije Nino Burdžanadze.

- „Saakašvili sa njegovom retorikom postao je anahronizam. Svetska politika sada je sasvim druačija, a on je ostao u dobu hladnog rata“, izjavljuje ona.

Nino Burdžanadze postala je jedan od organizatora Narodnog sabora koji će biti održan u glavnom gradu Gruzije Tbilisiju 25. novembra. Vlasti nisu pružile opoziciji mogućnost da sprovede akciju na stadionu ili u Hramu sporta. Zato će se 12,5 hiljada delegata okupiti u četvrtak u centru Tbilisija na bulevaru Rustaveli.

Olimpijske igre „u komšiluku neprijatelja“

Parlament Gruzije želi da osujeti održavanje Olimpijade u Sočiju 2014. godine. Akcioni program napravljen je na zajedničkom zasedanju nekoliko komiteta i komisija. Planirano je da se veliki propagandni posao na diskreditaciji igara razvije na osnovu tri argumenta.

Prvo, „argument bezbednosti“: on podrazumeva da Soči može biti nebezbedan – pošto je Abhazija u blizini. Zatim, „ekološki argument“ pretpostavlja da izgradnja olimpijskih objekata može loše da utiče na ekologiju regiona.

Ali, verovatno da za „džoker“ u svom špilu karata gruzijski političari smatraju „istorijski argument“. Radi se o tome što se Olimpijada u Sočiju vremenski podudara sa 150-godišnjicom odlučujućih događaja u ratu između Ruskog carstva i Čerkeza. Poraz je Čerkezima nanet na teritoriji savremenog Sočija. On je izazvao masovnu seobu Čerkeza. I Tbilisi sad želi da iskoristi događaje iz 19. veka u političkoj igri. Ističe se parola: ne može se održavati Olimpijada tamo gde je navodno izvršen „genocid“ nad čerkeskim narodom.

Međutim, argument Tbilisija je sumnjiv upravo s istorijskih pozicija, smatra rukovodilac analitičke agencije Andrej Jepifancev.

„Gruzija je dva veka preklinjala ruske careve da je prime pod svoje okrilje. I kad je na kraju, u vreme Georgija XII Gruzija ipak primljena u sastav Rusije, ispostavilo se da nema direktnih puteva između Gruzije i Rusije. Ovi putevi trebalo je da prolaze kroz zemlje severnokavkaskih naroda, koje su se tome suprotstavljale. Upravo zato je u znatnoj meri i započeo Kavkaski rat. U toku celog ovog rata Gruzija, emigranti iz Gruzije, ruski oficiri – Gruzijci po nacionalnosti, s verom i pravdom su služili i ratovali protiv severnih Kavkazaca. Danas Gruzija kaže: ne, nas je Rusija okupirala, mi smo patili, u tim trenucima smo saosećali sa severnokavkaskim narodima. To apsolutno nije bilo tako.“

Pokušaji da se izdejstvuje ukidanje Olimpijade u Sočiju je rđava politika za Tbilisi. Ona mu neće vratiti izgubljene teritorije, ma kako to jako da žele neki u Gruziji, smatra jedan od lidera opozicije, bivši portparol parlamenta Nino Burdžanadze.

Rusija takođe mora da shvati da za nas pitanje teritorijalnog integriteta Gruzije predstavlja vrlo bolnu temu, jer je naravno, tema Abhazije i Južne Osetije vrlo bolna. Međutim, s druge strane, ne mislim da nekim preprekama, koje Sakašvili i njegov režim žele da postave Olimpijadi u Sočiju možemo dobiti bilo kakav pozitivan rezultat. Sakašvili mora da shvati, i čini mi se da svi moraju da shvate da se s pozicije sile ili s pozicije provociranja Rusije ne može dobiti ništa dobro.

Sama po sebi inicijativa gruzijskih poslanika ne može da načini veću štetu Rusiji. Ali, prema realijama, koje se kriju iza ove inicijative treba se odnositi ozbiljno, smatra politikolog Pavel Zolotarjov.

- „Ono što poslanici mogu da učine povezano je s mlaćenjem prazne slame. Mnogo je ozbiljnije ono što mogu da učine gruzijske specijalne službe, pripremljene od strane Zapada za miniranje Olimpijskih igara. I prazne reči, koje budu pratile ove specijalne operacije su zaista opasne. Zato što se u tom slučaju stvara informaciona pozadina, koja će terorističke akcije prikazivati kao borbu za oslobođenje okupiranih teritorija, što će Zapad podržati sa zadovoljstvom.“

U to da susedstvo s Gruzijom zahteva dodatne mere bezbednosti, uveren je i vojni dopisnik novina „Komsomolska pravda“ Viktor Baranec.

- „Ma kako žalosno bilo priznati, treba se spremati za raznorazne akcije, uključujući i banditske i terorističke, koje će biti usmerene na miniranje Olimpijade u Sočiju. Međutim, mi se spremamo. Spremamo se u svakom smislu – i političkom i vojnom, i priključene su specijalne službe, angažovano je MIP. Odlično shvatamo da će se ruska Olimpijada, Olimpijada u Sočiju u suštini odvijati u susedstvu neprijatelja.“

Ponašanje Sakašvilijevog režima će u mnogome zavisiti od pozicija Zapada. A Zapad se, kao što je između ostalog, potvrdio i nedavni samint NATO, pridržava dvostruke pozicije. S jedne strane, ne želi da se svađa s Moskvom zbog Abhazije i Južne Osetije. I teško da će bojkotovati Olimpijadu u Sočiju iz solidarnosti s Sakašvilijem. Ali, s druge strane, Zapad kao i pre insistira na obnavljanju teritorijalnog integriteta Gruzije. Tako da Sakašvili ove „signale“ može da tumači kako mu odgovara.

(Glas Rusije)